Treća sreća

Pogledaj sve kategorije

2021 - Nov - 09

Internet je originalno zamišljen kao svima dostupan prostor za slobodnu razmenu ideja. Pioniri interneta, pre svega članovi akademskih krugova, nadali su se da će mreža svih računarskih mreža poslužiti kao primer kako može da funkcioniše zajednica bazirana na principima slobode, demokratije i pouzdanih informacija. Danas znamo da u praksi nije sve baš idealno.

 

Rana verzija interneta patila je pre svega od tehničkih ograničenja. Sadržaji u vidu veb stranica imali su minimalnu mogućnost prikaza multimedijalnih sadržaja i razmene struktuiranih podataka. Osim direktne veze između dve stranice, nije postojao način za deljenje i višestruko korišćenje informacija. Zbog toga je promovisana promena, kolokvijalno nazvana Veb 2.0. Nakon prvobitnih trvenja, usvojeni su brojni standardi i tehnološka unapređenja koja su kreatorima sadržaja omogućila nove funkcionalnosti. Paralelno sa tim rastao je broj korisnika, eksplodirala je upotreba pametnih telefona, kao i popularizacija društvenih mreža. Internet ekonomija, ako izuzmemo onlajn prodaju, danas je mahom bazirana na oglašavanju i posedovanju informacija o navikama, potrebama i aktivnostima korisnika. Nekoliko gigantskih kompanija preuzelo je primat, pa su mnogi nezadovoljni činjenicom da se internet udaljio od izvornih vrednosti na kojima je građen. Zbog toga je sve aktuelnija priča o Veb 3.0 inicijativi. Cilj je, pojednostavljeno rečeno, da korisnici imaju punu kontrolu nad ličnim podacima i intimnim detaljima. Pri tome bi imali mogućnost da biraju šta žele da podele sa drugima, pogotovo velikim kompanijama i internet oglašivačima. Još i više, ako kompanije budu želele da koriste podatke kako bi na osnovu toga prikazivale oglase, moraće da traže dozvolu i plate korisnicima. Naravno, postavlja se pitanje da li će u tom slučaju servisi i portali ostati besplatni, ili ćemo morati da plaćamo pretplatu.

 

Kako god da bude izgledala budućnost interneta, teško je zamisliti svakodnevicu modernog čoveka bez pristupa globalnim servisima i sadržajima. Neki smatraju da će internet prerasti u sveprisutnu mrežu ljudi i predmeta, zgrada, vozila i gradova, kao i da nam za pristup neće biti potrebni posebni uređaji. Moguće je da će se ova vizija ostvariti, a možda će četvrta verzija interneta biti nešto potpuno neočekivano. Uostalom, ko je pre samo trideset godina mogao da pretpostavi u kojoj ćemo meri biti sposobni da globalno komuniciramo.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.