Otvoreno o slobodama

30.
sep
kategorija: IT industrija komentari (0)

Blic, 30.09.2007.

One koji površno prate dešavanja u softverskom delu IT industrije mogu da iznenade novosti o tome da je kompanija Microsoft uključena u rad Open Source zajednice i da aktivno pomaže mnoge projekte, uključujući i neke aktivnosti na verziji Firefox veb brauzera za Windows Vista operativni sistem. Vest nije nova jer ovaj nekada zakleti neprijatelj filozofije otvorenog programskog koda i razvoja aplikacija od strane timova dobrovoljaca širom sveta, još od 2003. godine podržava projekat izrade sistema za upravljanje sadržajima na vebu (CMS) nazvanog DotNetNuke. Naravno, to ne znači da su Linux operativni sistem i Open Source pobedili, daleko od toga. Pre se može reći da su prevladali zdrav razum i činjenica da oba sistema rada imaju svojih prednosti i mana, a da korisnici treba da izvuku najbolje od oba sveta. Ipak, ono što fascinira je činjenica da Open Source u poslednjih nekoliko godina znači mnogo više od načina licenciranja i pisanja aplikacija – postao je način mišljenja, pokret i svojevrsna subkultura, sa svim atributima koji pokret i kulturu čine.

Ono što je manje poznato, a često je i predmet konfuzije, jeste veza između slobodnog softvera i Open Sourcea. Pokret za slobodan softver (slobodan u smislu ljudskih sloboda, a ne besplatnosti) nastao je davne 1983. godine kada je kontroverzni Ričard Metju Stolman,  poznat i kao RMS, pokrenuo projekat GNU operativnog sistema kompatibilnog sa Unixom. GNU (rekurzivna skraćenica od „GNU‘s Not Unix„) razvojni alati i programi u kombinaciji sa Linux jezgrom danas čine popularni Linux OS. Postoje i nesuglasice oko toga da li je pravilnije ovaj sistem zvati GNU/Linux, ali to je već druga tema. U svrhu licenciranja slobodnog softvera osmišljena je GNU General Public License (GPL) koja je danas u najširoj upotrebi, iako postoje i mnoge druge licence za ovu vrstu programa. Slobodan softver predviđa četiri vrste sloboda – korišćenje, menjanje, kopiranje/distribucija kopija i sloboda obajavljivanja izmenjene verzije. Zanimljivo je da je Stolman, danas u svojim pedesetim godinama, relativno nedavno posetio Beograd i održao nekoliko predavanja u kojima se zalaže za to da ideja slobodnog softvera ne treba da predstavlja samo tehničke detalje pisanja softverskih programa, već da poseduje mnogo šire društvene, etičke i moralne aspekte.

Internet je javno vlasništvo čemu najvećim delom možemo da zahvalimo veličinu koju je postigao i sve druge prednosti „mreže svih mreža“ u kojima uživamo. Naravno, sloboda na Internetu izvor je i mnogih problema, ali to nije tema ovoga teksta. Uspeh Interneta i Linux operativnog sistema u devedesetim godinama, ali i objavljivanje programskog koda tada najpoznatijeg veb brauzera Netscapea, izrodili su 1998. godine novi pojam – Open Source. Ubrzo je osnovana i organizacija Open Source Initiative koja propoveda razvoj softvera kao aktivnost velikog broja pojedinaca iz celog sveta, bilo centralizovano (Cathedral model) ili u malim nezavisnim grupama (Bazaar model). Dok se pokret za slobodan softver okrenut i socijalnim fenomenima i borbi protiv komercijalizacije, Open Source se isključivo bavi dostupnošću izvornog koda i ne podrazumeva obavezno slobodu upotrebe, pa je prema tome znatno prijemčiviji za korporativni svet. Zbog mogućih nedoumica u zajednici programera postoje i izrazi Free/Open Source i Free/Libre/Open Source Software za potpuno besplatne programe čiji je programski kod dostupan svima koji to žele. Simpatizeri oba pokreta neretko razmenjuju optužbe i teške reči, napadajući jedni druge žešće nego što je to Microsoft nekada činio, što samo potvrđuje tezu da je svet zaista postao globalno selo.

Tagovi: