Kokoška ili jaje

Pogledaj sve kategorije

2010 - Aug - 29

Iskonska nedoumica i nerešiva mozgalica za maloletnu decu o tome da li je starija kokoška ili jaje može da se postavi kao pitanje u mnogim životnim situacijama. Poslednji primer koji mi pada na pamet je onaj o odnosu sadržaja i elektronskih uređaja u savremenim informacionim tehnologijama. Premda već neko vreme važi maksima da je sadržaj glavni (u slavnom originalnom citatu „content is king“, sadržaj je kralj), neretko se u poslednje vreme dešava da nove vrste uređaja diktiraju način na koji će sadržaji biti organizovani i prezentovani, ali i metode za interakciju korisnika sa istim tim sadržajima.

„Sadržaj je kralj“ znači da bez originalnog, kvalitetnog, zanimljivog i ažurnog sadržaja čak i najbolji uređaj, servis ili web sajt nema mnogo smisla. Sadržaj je ono što najčešće prodaje hardver i opremu, a mnogi aparati postoje upravo da bi na odgovarajući način publici pružili mogućnost konzumiranja sadržaja. Računar bez dobrog softvera samo je još jedna kutija koja „čuči“ u ćošku, pametni mobilni telefoni svoju punu upotrebnu vrednost dobijaju tek uz mogućnost pregledanja sadržaja na Ineternetu i interakcije sa prijateljima na socijalnim mrežama, multimedijalni plejeri su ništa bez muzike i filmova u odgovarajućem formatu i tako dalje. Primera je mnogo. U poslednje vreme, međutim, imamo pojavu nekih novih vrsta „gedžeta“, koji svojim inovativnim rešenjima diktiraju tip sadržaja i način na koji su oni predstavljeni. Verovatno najpoznatiji primer je sve popularniji iPad, začetnik nove vrste tablet uređaja. Čitanje knjiga i časopisa jedna je od njegovih osnovnih namena, ali su se svi koji obezbeđuju ovakve sadržaje veoma brzo dosetili i umesto najjednostavnije kopije „papirnih“ verzija svojih izdanja sada proizvode sadržaje koji su posebno prilagođeni za interaktivno uživanje u saznavanju informacija baš na ovakvim uređajima, na sličan način na koji je Internet uveo hiperlinkovane stranice. Slično je i sa drugim uređajima sa ekranima osetljivim na dodir – od smartphonea, preko malih računara, do multimedijalnih plejera i portabl konzola za igranje.

Nisu samo informacije tip sadržaja koji se menja. Na pomenutim modelima sa ekranima osetljivim na dodir pojavile su se, na primer, potpuno nove vrste video igrica koje koriste upravo ovu osobinu uređaja. Svakodnevno izlaze novi naslovi koji koriste mogućnost povlačenja linija prstom po ekranu i „tapkanja“ (način da konstruišete objekte, određujete putanje za sletanje aviona i slično). Još i više – senzori koji registruju položaj i pomeranje uređaja omogućuju da, na primer, simulaciju vožnje igrate tako što ceo aparat služi kao volan, pa njegovim okretanje upravljate virtuelnim vozilom u igrici. Ako zakoračimo u blisku prošlost, otkrićemo igračke konzole kod kojih na sličan način, pomeranjem upravljačkog uređaja u prostoru, igranje video igrice postaje realna fizička aktivnost. Ovih dana, a u skoroj budućnosti može se očekivati pravi bum sličnih rešenja, u komercijalnu prodaju ulaze novi sistemi kod kojih vam džojstik nije ni potreban jer svojim telom određujete ponašanje igrice, a postoje i neke ideje da se na sličan način omogući upravljanje svim operacijama i aktivnostima na računaru.

Sve nabrojano iz korena će promeniti ne samo način na koji se definišu sadržaji na Internetu i elektronskim uređajima, već će nas suštinski uvesti u potpuno novu računarsku eru sa mnogo više slobode za korisnika i mnogo čvršćom vezom između ljudi i računara. To je, međutim, već jedan potpuno druga tema.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.