Pogled u sve tri dimenzije

Pogledaj sve kategorije

2009 - Nov - 01

O kristalno jasnoj i oštroj slici visoke rezolucije (HD, eng. High Definition) televizora i računarskih monitora do nedavno smo mogli samo da maštamo, dok danas ovakav kvalitet prikaza polako postaje standard u informacionim tehnologijama i korisničkoj elektronici, uključujući TV aparate, kompjuterske ekrane, video i foto kamere, pa čak i projektore. Ovaj stepenik je savladan, pa se postavlja logično pitanje – šta je sledeće? Budući da bi dodatno usavršeni kvalitet dvodimenzionalne slike ljudsko oko teško moglo uopšte i da registruje, razvojni timovi okreću se trodimenzionalnom prikazu slike na uređajima za kućnu i poslovnu upotrebu.

U poslednje vreme u bioskopima sve češće možemo da gledamo takozvane 3D filmove. Tehnologija u ovoj oblasti napredovala je poprilično od kada smo početkom osamdesetih, noseći smešne crveno-plave papirne naočare, prvi put gledali kako ajkule sa filmskog platna jurišaju ka nama. Manje je, međutim, široj publici poznato da se veoma ozbiljno radi i na rešenjima za prikaz ovakve slike na monitorima običnih stonih i prenosnih računara, odnosno komercijalnih televizora. Prototipi ekrana sa trodimenzionalnom slikom predstavljeni su na nekoliko sajmova u toku ove i prethodnih godina, a predstavnici nekih kompanija koje posluju u ovoj oblasti tvrde da će do kraja naredne godine svi najveći proizvođači računara u svojoj ponudi imati 3D monitore. Njihov optimizam izražen je i u tvrdnji da će već krajem ove godine u masovnoj prodaji biti notebook sa ovakvim ekranom. Doduše, jedan model koji proizvodi kompanija Acer već sada je dostupan na tržištu, premda on zahteva posebne naočare ukoliko želite da se objekti sa ekrana pred vama pojave u prostoru, a ograničen je i broj aplikacija i video igrica u kojima možete da koristite 3D sliku.

Proizvođači za sada koriste različita rešenja i najčešće posežu za kombinacijom hardverskih i softverskih komponenti, posebnih ekrana sa  premazima, moćnih grafičkih kartica i LCD displeja sa visokofrekventnim osvežavanjem slike. Neki drugi pristupi baziraju se na hologramskom prikazu gde se kompjuterom generiše polje svetla slično onom koje emituju stvarni predmeti u prirodi. Svim ovim tehnologijam trenutno se bave brojne kompanije, a pored pomenutog Acera tu su i Nvidia, LG, Samsung, Sony, JVC i drugi. Već nekoliko godina postoje i pokušaji stvaranja alijansi i definisanja standarda koji bi pomogli u boljem fokusiranju na uspešna rešenja. Stereoskopija, pojava koja omogućuje postizanje iluzije dubine pri prikazu slike i koja je na neki način povezana sa svim 3D-imaging tehnologijama, poznata je gotovo dva veka zahvaljujući sir Čarlsu Vitstounu, britanskom naučniku. Najjednostavnije rečeno, scena se snima iz dva različita ugla, a posebne naočare onda jednu sliku šalju levom, a drugu desnom oku stvarajući tako u mozgu privid trodimenzionalnosti. Autostereoskopija funkcioniše na sličan način, ali nisu potrebne naočare jer specijalni slojevi preko ekrana upućuju sliku na svako oko ponaosob.

Osim za zabavu, 3D slika koristi se već godinama unazad u medicini i drugim oblastima nauke, ali se radi o veoma skupim namenskim  uređajima. Masovniju primenu omogućile su moćnije računarske komponente i značajno niže cene. Dogledna primena u svakodnevnom životu automatski je zainteresovala investitore, što je opet uticalo na bržu realizaciju ideja. Kada jednom savladamo i ovu prepreku, pojaviće se neke buduće inovacije na kojima verovatno pojedini naučnici već sada vredno rade. Kako će one izgledati teško je i da zamislimo, ali se nadam da ću biti tu da vam ih na ovim stranama predstavim.

Ostavi komentar

Leave a Reply

Your email address will not be published.